Jek têrni śejoři barili la tradicijasa, te avel voj vastuji je řomnji thaj kana xal voj vareso te anel anda svako pesko xabe xancořî vi ka l’ komšije. Vo mêritil ande ‘k familija kaj sî savořê źene desja xandjuvale. E sakra zabranil la têrna borjakê te ankêrel kaća tradicija. De e bori, kaj sićili te têrnořařa te avel vastuji, našti mêkel kaća tradicija. Numa kaj musaj sî te kandel peska sakraki vorba, pherel voj irjate čorjal jek phuvjakî piri anda svako xabe thaj śinavel la le komšijengê jekhe řudjimasa. Kadja ankêrel voj peski tradicija, barem simbolično, maj dur.

Palaj la borjaki thaj la sakraki mortja, lel e xandjuvali sakra pe kuća aver ljuma sama, kê den la borja svako djes xabe, pibe haj lakê khanči, voj aśêl bokhali. E sakra žalil pe taj rodel te hulavel e bori lasa o xabe. Ali o svînto Del mothol lakê, lakê naj xabe, kê ande pesko trajo pe phuv či grižindas te avel la xabe pe kuća ljuma. Numa o svînto Del del la maj 40 djes te trajil tele pe phuv. Tele pe phuv kiravel voj svako djes xabe thaj thol le xabimata ande pesko mîrmunto. Po paluno djes ankel o manřo anda bov desja phabardo. Voj śudel les po gunoj, jeg źukel arakhel kodo manřo thaj xal les.

Kana boldel voj palapale pe kuća ljuma aźukêrel voj te den la sakofjalo manřo, numa do den la svako djes? Samo phabardo manřo! O svînto Del mothol lakê, kê sî la numa pravo pala kuko xabe, so sas avreskê śinado, pe vrjama kana trajilas tele pe phuv. O jeg xabe, kaj sas śinado avreskê sas numa kuko phabardo kotor manřo, kaj śudja po gunoj thaj xalja les o źukel.

(Translacija: Mozes F. Heinschink)

E funkcija kata o narativo šaj služîl pe kodja, te den pe personalni vaj kuč grupengê thaj cenime valorura maj dur la têrnja generacijakê; but zavisîl pe kodja sama kataj naratoroski preferencija. Jeg etologicko kodekso vaj kak rolengi slika šaj sićon le śavořê thaj le têrnimata kata l’ pecimaskê priče, fabule vaj parabole.

Sa kodja sas o slučajo ande la grupa kataj Fatma Heinschink źi vuni bêrš palpale. O efekto le paramičengo sas diferentno, thaj zavisîlas kata l’ źene save thonas kan thaj ašunenas le. E Fatma sićili sja le paramiča, le priče thaj le djilja barja voljasa kata l’ „bare“ Řom kaj trajinas trujal, thaj sja so ašunelas, kêrdilo jek kotor latar. Kata laki komuna, le Řom „Sepečides“, kaj trajin ando foro Izmir thaj trujal, sas lengi oralno tradicija desja ande laki memorija. Laki komuna sas vuni šêla Řom; but lendar sas lakê njamur, aver sas lakê laśe komšije. Źi ka 1980-utne bêrš le Sepečides khuvenas kožnice (sevla) thaj biknenas le.

E Fatma motholas, kê lakê dadeskê sas desja drago, te mothol kasave paramiča, kaj lendar šaj sićolas pe vi godji pe kak sama. Varesar služînas von vi le śavenga edukacijakê. Le sevlengi (kožnicengi) bući kêrenas ande avlija vaj angla o khêr. Le Řomen sas bari bućaki rutina, či trobulas len bari koncentracija palaj bući – anda kodja sas len vi vrjama thaj volja pašaj bući te mothon paramiča thaj priče.

E paramiči »O phabardo mandro« kaj losardjam katka anel pe jeg parabola sar kaj mothol e naratorka anglal, voj sî čačuji ande sama kata etničko doktrina. O moralno koncepto sî kodo, te avel o manuš „vastuno“, te del avreskê čače ilestar, te hulavel peskê komšijasa, anda kodja sî kodo relevantno vi pe kuća aver ljuma. O losarimos kata kodo subjekto reflektiril jek turkicko tradicija, kaj ankêren vi le Sepečides, kon getil xabe, kodo trobul te anel kol xamastar xancî vi le komšijaskê. Kaći tradicija arakhas vi ka l’ Sepećides. E naratorka maj butivar motholas pa kodja tradicija.

O hulaimos kata xabe aśêl figurativno sar tradicija kataj bari thaj bulhi familija thaj generalno aśêl vi pala o principo la milako: Le manušêsko duxosko barvalimos dikhêl pe pe kodo, so ande pesko trajo del avres.

(Translacija: Mozes F. Heinschink)

Literatura

Cech, Petra / Heinschink, Mozes F. 1997. Sepečides-Romani. Lincom Europa, LW/M 106.