E Akile Eminova (Акиле Еминова) bijandili ando bêrš 1961. Voj sî Řomni kata l’ Řom anda foro Štip/Makedonija kaj akhardon esnaf. E Akile ramol peski literatura pe makedonicko śib. Źi adjes ramosardja voj trin novele »Аманет« [›Amaneti‹] (1995), »Танцот на душата« [»Tancot na dušata«; ›O khêlimos le djijesko‹] (2001) thaj »Подигни ја завесата« [»Podigni ja zavesata«; ›Vazde e firangla‹], kaj vadje naj publicirime.
La Akilejako trajosko drom thaj lakê fikcionalni priče reflektirin la Makedonijakê Řomengi kultura thaj lengi socialno historija: E Akile avel katar jek multi-etničko foro, savo po Balkano formirisajlo pe vrjama kataj otomanicko ampêrêcija, kaj sas desja importantno vi pe vrjama la industrijalizacijaki katar e moderno Makedonija ande l‘ Jugoslavijakê regionur. E Akile, thaj vi lako dad thaj laki dej kêrnas bući ande fabrika. Numa e Akile lja već de śavořařa te čitol thaj te ramol (dikh o intervjuo la avtorkasa).
La Akilejakê sî thaj sas drago e dramaturgicko arta. Voj participirisardja sar amaterka pe but performacije ando dramaticko studijo kata kulturako centro AcoŠopov anda foro Štip. Lesa phirlas ande sasti Jugoslavia. E Akile paćal pe kodja, kê laki participacija ando studijo, lakê maladjimata bute diferentnone artistonca thaj le but paćiva kaj lja voj pe l’ festivalur ande sasti Jugoslavijaki federacija, sa kodo zurjardja laki decizija te avel jek profesionalo avtorka.
Voj publicirisardja numa duj novele, ali li duj avile jeg baro uspexo. E angluji novela »Аманет« [›Amaneti‹] publicirisajli, kana lja voj o angluno than kataj nacionalno kompeticija pala bipublicirime delura. Kaća kompeticija sas organizirime kataj Makedonijaki Nacionalno Televizija. La Makedonijakê literaturni kritike ašarenas zurales laki bući. Laki dujto novela »Танцот на душата« [›O khêlimos le djijesko‹] sas još jeg maj baro uspexo thaj prezentirisajlo ando foro Graz/Austrija thaj vi ando Njamco, ande forur Berlin thaj Stuttgart.
E Akile Eminova sî jek čačuji postmoderno avtorka. Voj phagel sar avtorka e dominacija kata folkloristički motivur, save sî tipični pala l’ řomane avtorur po Balkano, bi te na xasarel le Řomengi kulturaki tradicija.
(Translacija: Mozes F. Heinschink)
Literatura
Еминова, Акиле. 1995. Аманет. Штип: Културно-Просветна Заедница Штип. [Eminova, Akile. Amanet. Štip: Kulturno-ProsvetnaZaednicaŠtip.]
Еминова, Акиле. 2001. Танцот на душата. Штип:Венециja.[Eminova, Akile. Tancot na dušata. Štip: Venecija.]