O Alija Krasnići (Ali Krasniqi) bijandilo 1952 ando gav Crkvena Vodica, kaj sî paša o foro Obilić (Kosovo). Pe kuća vrjama sas o Obilić jeg regiono kata Socialistično Federativno Republika Jugoslavija. O Alija ramol peskê delur pe gurbeticko řomaji śib. Voj ramosardja maj but de 80 literaturakê delur, ande sja la literaturakê sparte, uključime jek bi-publicirime priča pe řomaji śib (sja le aver řomane novelistur publicirisaren pengê delur pe pengê themengê śiba). Leski literarno bući sî ande but fjal pionirsko: Vov sî o avtororo kata l’anglune teatroskê kotora, ramome katar jek jugoslavijako Řom pe řomaji śib (»Carra me, carra tu…«, 1974, thaj »Rromano ratvalo abav«, 1978), prezentirime ande kulturako centro Obilić. O Alija ramosardja thaj ankaladja but prosakê delur maj but xarne priče aj kodola ekskluzivno pe řomaji śib, kê vov paćal, kodja sî o jek drom, te barvarel pe e řomaji śib thaj te anel pe maj angle kana ramol pe taj publiciril pe ande late (dikh vi o ginavipe kata leski priča “Dinipe godji“.

O Alija gêtosardja vi peskê univerzitetoskê juristikakê studije taj avilo jeg importantno figura ande le Kosovoskê Řomengo kulturako trajo thaj ande civilno aktivizmo. Sja kodja dozvolisardja e demîltuji Jugoslavijaki politika, saji delas dumo e řomengi kulturaki thaj e śibaki produkcija aj kodja pe sja le levelur la federacijakê. Sja la etnijake komune, kaj trajinas ando Kosovo, dumo dinesas la kulturakê thaj edukacijakê aktivitetur, uključime medijakê programur thaj knjigakê publikacije.

Aver sar le maj but řomane avtorur, o Alija andja pala peste e decizija, te aśel dur kata politikako thaj civilno aktivizmo, kana dikhlja so pecisajlo le Řomenca pe vrjama kata Kosovosko konflikto. But Řom sas optužime kata l’ konfliktoskê partije, te von maren pe palaj rig katar e aver partija. But Řom progonisajle, musaj sas te mêken pengê khêra haj averen vi mudarnas. O Alija našlo khêral peska familjasa, anglal ando Kragujevac. Kotar munčisajlo maj dur ande Subotica (Srbija), kaj trajil adjes.

O Alija kidja sja peski zor pala peskê literaturakê thaj śibakê aktivitetur (dikh vi lesko intervjuo. Vov trudil pe palaj kooperacija le řomane avtoronca te zurjarel len kodolasa, te kêrel antologije, te kêrel edukacijaki bući thaj te kêrel translacije pe řomaji śib.
Leskê delur sî publicirime ande but antologije thaj sî nakhade pe albanicko, makedonicko, italjanicko thaj arabicko śib.

(Translacija: Mozes F. Heinschink)

Bibliografija

Krasnići, Alija. 1981. Čergarendje Jaga. Priština: Jedinstvo.

Krasnići, Alija. 1986. Iaripe ano djuvdipe. Priština: Jedinstvo.

Krasnići, Alija. 1989. Zvezdani snovi. Priština: Jedinstvo.

Krasnići, Alija. 1995. Prekal efta plajina. Priština: Pergament.

Krasnići, Alija. 1995. Rromane kanrralje droma. Priština: Pergament.

Krasnići, Alija. 1995. Rromani kalji paramići / Romska crna bajka. Priština: Pergament.

Krasnići, Alija. 1997. Ljimora munrre ljimorenđe. Priština: Enis graf.

Krasnići, Alija (ed.). 1997. Rat Rromano. Priština: [s. n.].

Krasnići, Alija (ed.). 2000. Jasenovac: antologija pesama o Jasenovcu / Jasenovac: antologija e điljenđi katar o Jasenovac. Kragujevac / Gnjilane: Memorijalni centar Roma za holokaust studije.

Krasnići, Alija. 2000. Đilja parvarde sunenca. Kragujevac: [s. n.].

Krasnići, Alija. 2000. Elvira. Niš: Imprimé.

Krasnići, Alija. 2000. Rromani mahlava. Kragujevac: A. Krasnići (Niš: Imprime).

Krasnići, Ali. 2001. DEVL!A, ker man kir: rromane paramìća andar-e Kòsova ta e Metohìa. Beograd: Centar za stvaralaštvo mladih.

Krasnići, Alija. 2002. Đuvdimase bibahhtaljimate. Kragujevac: A. Krasnići (Kragujevac: Unigrafika).

Krasnići, Alija. 2004. Ane mamijaći angalji. Kragujevac: A. Krasnići (Kragujevac: Studio D@M).

Krasnići, Alija. 2004. Đilja amare dukhenđe. Kragujevac: A. Krasnići (Kragujevac: Studio D@M).

Krasnići, Alija. 2004. E ćehrajin pe palma. Kragujevac: A. Krasnići.

Krasnići, Alija. 2004. Kaj garadol o suno? Kragujevac: A. Krasnići.

Krasnići, Alija. 2004. Kamljipe thaj dukhajpe. Kragujevac: A. Krasnići.

Krasnići, Alija. 2004. Kasko si o kham? Kragujevac: A. Krasnići.

Krasnići, Alija. 2004. Ma rov dejone, munrrije. Kragujevac: A. Krasnići.

Krasnići, Alija. 2004. Papo, mamije, kako, bibije. Kragujevac: A. Krasnići.

Krasnići, Alija. 2004. Rromani arrmaj. Kragujevac: A. Krasnići.

Krasnići, Alija. 2004. So vaćaren e đuvdinutna? Kragujevac: A. Krasnići.

Krasnići, Alija. 2004. Vurma palje vurma. Kragujevac: A. Krasnići.

Krasnići, Alija. 2005. E bahh paćardi ćorrimasa. Kragujevac: Maškaripe e rromane kulturako = Centar za kulturu Roma (Kragujevac: Marković).

Krasnići, Alija. 2006. Korkorripe hamime čerćimasa. Kragujevac: A. Krasnići (Kragujevac: Marković).

Berberski, Slobodan. 2001. Izabrane pesme Slobodana Berberskog, priredio Alija Krasnići. Kragujevac: Romski Informativni Centar.