I Kiba bijandili ane jek Kaale-familija ano foro Lappeenranta (Finlandia). Sar dešutrine beršendji čhej voj našla pire familijatar, soske ni mangla te adaptaril-pe pe stereotiposi rola e romnjandji. But katar laće buća si inspiririme katar lako čhavoripe thaj rano ternipe. I Kiba studirisarda arta, dizajno thaj muzika, na numa ano Finlando, nego vi avere themende. Ane laće buća voj kritikuil direktno thaj indirektno e Romendji diskriminacija ane Finlandoso društvo. Voj prakticiril vi jek modo »andralutne kritikako« thaj kritikuil e praksa e Romendje komunendji, sae ćeren represija kontra e Romnja thaj diskriminirin aver fjalose manušen (sar LBGT), e argomentosa te von araćhen e romane tradicije.

Sa maj but teme ane laće buća si i marginalizacija pe but fjal. Palakana i artistka ramosarda jek filmoso skripto pala i xurdi televiziaći seria »Tumma ja hehkuva veri« [Kalo thaj jagalo rat], 1997, – akaja seria reprezentirisarda o Finlando 1998 po Prix Italia thaj ćerdili maj dur vi teatroso kotor – thaj palakana voj sikada-pe vuni droma ane televizija, varesae membrura katar e Finlandosi komuna kritikuisarde la zorasa thaj čak pretisarde la.

Ane angluni decenija katar o 21. šelutno breš voj publicirisarda uni opaš-autobiografijaće novelura: »Musta perhonen« [Kali paparuga] (2004), »Repaleiset siivet« [Parrade pakha] (2006), thaj »Samettioyö« [Sometosi rjat] (2008). Akala trin novelura ikliste 2011 tala o titulo »Memesa-trilogia« ane jek knjiga. E novelura phiren pala lendji vitazajka katar o rano čhavoripe dži ka voj barili, thaj sikaven karakteristike katar i tipično raklijandji literatura, ali vi katar i feminističko proza, ili, maj konkretno: karakteristike katar o lesbojkako/homoseksualno edukacijako novelo, katar e džuvljako artistoso novelo, katar e autofikcija thaj e feminističko etno-autobiografija.

Ano breš 2010, i Kiba publicirisarda vi duj stripondje lila (»Gipsy comix!« thaj »Hullun taiteilijan päiväkirja« [Djivesenge notice e dile artistkaće]). E duj knjige ikliste ane Aurinkogalleria, e Kibaće artaći galerija, saji si vi iklipeso ćher thaj vi maladimaso than, kaj diskutirin thaj promotin alternativni artaće modura. Paša godo i Kiba Lumberg ćerda artaće videjura (maškar aver »Gräi-Hevonen« [Gras], 1990) thaj ćerda uni socialno angažirime performacije. Voj ikerda kursura thaj bućaće seminarura, ćerda artaće egzibicije ano Finlando thaj ane aver thema. Voj sasa vi kuratorka thaj producentka artaće performacijendji, sar po eksemplo pala jek internacionalno egzibicija e kontemporarno Romnjandji artaći. Importantno si vi laći participacija po angluno Romano paviljono katar i bijenala ane Venecija ano breš 2007; štar breš palal, 2011, voj sasa akhardi po nevo ane Romengo paviljono e titulosa »Call the Witness«.

I Kiba sajekh phandel arta thaj politikako aktivizmo. Odolese voj formirisarda na numa e artistondji grupa »Tulikaste«, nego vi kandidirisarda - ano anav katar e Stingo Alijansa - pala e Finlandose parlamentorose alomata ano breš 2007. Sar artistka thaj aktivistka čhudel piri kritično jakh pala sa e društvose grupe. Voj marel-pe pala manušikane čačimata thaj okolinaći protekcija thaj angažiril-pe pala sa e teme, sae si pe sama e djenderosi ekvivalencijaći thaj pe sama e socialnone čačimasi, vi andral ane piri komuna, thaj vi avral.

Rights held by: Viola Parente-Čapkova (text) — Melitta Depner (translation) | Licensed by: Viola Parente-Čapkova (text) — Melitta Depner (translation) | Licensed under: CC-BY-NC 3.0 Germany | Provided by: RomArchive