Personalni relacije

Muře papur sas hireša řomane muzičarja – ando Ungro mothon »cigányzenész«. Paćav, kê le svatur »cigány« und »Roma« sî sinonimur thaj či dikhav ande vorba »cigány« kak pejorativno nuansa, mada te sî o anticiganizmo ando Ungro pe bute thanende evidentno. Muřo parampapo sas o Béla Radics thaj muřo papo sas o Imre Magyary. Von sas le maj popularni muzičarja pe pengi vrjama. Pala muře etnografijakê studije ando bêrš 1970 teljardem te la ma la řomaja literaturasa. Vorta pe kuća decenija ankliste le anglune buća kata iskirime řomaji literatura ando Ungro.

Pe kaća tema iskirindem vi muři disertacija, »A magyarországi cigányság irodalmáról« [»Paj řomani literatura ando Ungro«] (2013) thaj o titulo »doktoro« dobisarden ando bêrš 2014. Akana (2018), pe kaća vrjama kêrav bući pala jeg knjiga le anavesa: »O drom la řomaja literaturako ando Ungro«.

E definicija kataj řomaji literatura

E maj importantno bući sî e definicija kata o termo »řomaji literatura«. Jek aver diskusijako punkto sî o puśimos, kas dikhas amen ›Řomeskê‹? O puśimos pala o identiteto sî desja importantno thaj khêlel jeg bari rola ande l’ literaturakê buća le Řomengê (ali katka či kamav te la ma kodole puśimasa).

Pala muřî definicija, e řomaji literatura sî e suma kata sja la literaturakê buća, formirime kata manuša, kaj sî len kak řomano identiteto vaj te sî len jek romano identiteto paša aver identitetur, desja independento pe savi śib von ramon. Kadala literaturakê buća sî naravno literaturako kotor katar kuća śibaki literatura, savi losardja o avtoro, thaj sî vi kotor kataj universalno literatura. Plus, pala muřo gîndo, jek literaturako teksto kaj sî ramome pe řomaji śib, perel avtomatično ande řomaji literatura. Ando Ungro sî ame avtorur (po egzemplo o József Choli Daróczi thaj o Gusztáv Nagy), save ramon vi pe ungricko śib thaj vi pe řomaji śib; paša kodja kêren bući vi sar translatorja.

Paša muřo haćarimos paj řomaji literatura egzistirin vi avera: Sî źene save gîndin, kê řomaji literatura sî numa tekstur ramome pe řomaji śib. Pale aver źene gîndin, kê kodja zavisîl kata e partikularno tema, so-j řomaji literatura: Te žal la literaturako tema pa l’ Řom, atunči perel kodo teksto pe řomaji literatura. Mi či sîm ando konsenzo kodole pozicijenca; numa vi von sî legitimni.

E oralno tradicija

Po regiono kata demîltuno Ungro trajin Řom de kata e dutjo dopašîn le 14-utno veko. O kidimos kata legnê djilja, lengê balade thaj kata lengê paramiča teljardja tek po gor kata 19 šêlutno bêrš. Numa naj či sosko puśimos, kê e barvali oralno kultura le Řomengi sî desja maj puraji.

Vi la paramičako tipo sas desja importantno. Inkê ande l’ 1970-utne bêrš trajinas řomane paramičarja. O Péter Szuhay kidindas 2003 paramiča katar o István Babos – 70 % le Řomendar sas analfabetur pe kuća vrjama.

O maj barvalo paramičêngo kidimos thaj vi kata aver oralno tradirime tekstur sî ame katar o Károly Bari: »Régi cigány szótárak és folklór szövegek« [»Purane řomane dikcionarur thaj folklorongê tekstur«] (Bari 2013).

Ando Ungro trajinas thaj trajin vuni avtorur/avtorkinje, kaj iskirinas thaj iskirin vi paramiča, József Holdosi, Menyhért Lakatos, Magda Szécsi.

Me či sîm folkloristo, numa pale kam ramov jeg maj lungo kapitlo paj oralno tradicija ande muřî planirime publikacija .

E iskirime řomaji literatura

Vi te egzistirinas već ando 19 šêlutno bêrš vuni iskirime tekstur, o aktualno starto la iskirime romaja literaturako ando Ungro sas ande l’ 1960-utne bêrs: Tekstur kata řomane avtorur/avtorkinje ankliste maj anglal ande diverzni žurnalur thaj cajtungur. Paša kodja anklisto jeg »khêrutno« řomano žurnalo anavesa »Rom Som«. Numa e edicija le žurnaloski nas bari. O editoro sas o József Choli Daróczi.

Duj simbolični importantni bêrša sas le bêrša 1970 thaj 1975. Ando bêrs 1970 anklisto la poezijaki knjiga »Holtak arca fölé« [»Pa l’ feci le mulengê«] kata o Károly Bari. Ando bêrš 1975 anklisto o novelo »Füstös képek« kata o Menyhért Lakatos – o ungricko titulo »Füstös képek« phares pařudjol pe jek aver śib, pe jek rig značil ›thuvjarde feci‹, kaj kamel te phenel ›kale feci‹; pe kaver rig značil vi ›thuvjakê , tunjariči patretur‹. Li duj knjige cîrde pe peste o intreso bute manušêngo.

Ando bêrš 1981 anklisto la lirikako kidimos »Fekete korall« [»Kali korala«]. Ande kaća antologija o editoro József Choli Daróczi pretstavisardja efta poetura.

De kata vuni bêrš o Tamás Jónás sî o maj produktivno avtoro la řomaja literaturako. Vov ramol poezija thaj proza thaj vi publicirisardja već maj but de deš knjige, kaj sî le len jeg vučo estetično nivovo. 2014 thaj 2016 ankliste duj dukhavimaskê poezijakê knjige kata o Attila Balogh. Po agor kata o bêrš 2017 o Károly Bari publicirisardja deš-u-duj poemura tala o titulo »Csönd« [»Tišina«] , kaj ramosardja len ande palune duj decenije.

Le maj importantni avtorur

Adjes šaj pomenis karing tranda řomane poetur thaj avtorur. Vuni anda lende (maškar avera sî kodja o Tamás Jónás, o Béla Osztojkán, e Magda Szécsi) ramon vi poezija thaj vi proza. Ande muřî planirime publikacija sî le maj but importantni avtorur, pala muřo gîndo, o János Balázs, o Attila Balogh, o Károly Bari, o József Holdosi, o Tamás Jónás, o József Kovács, o Menyhért Lakatos, o Béla Osztojkán, o József Szepesi thaj e Magda Szécsi). Pa lende kam iskirinav maj buhle patretura; paša kodja kam thav vi maj xarne partretur katar aver avtorur.

Delura pe granica la literaturaki

De, egzistirin vi delura, kaj či peren vorta ande literatura thaj beletrisika, numa pale trobul te dikhas len varesar pe literaturaki sama: Autobgrafije, memoarur – vi lila peren ande kaća kategorija thaj vuni delura ande ungricko řomaji literatura peren pe kodja kategorija. Me gîndiv, kê vi kadala delura trobun te len pe ande sama. Kodola sî po egzemplo le memoarur kata e Hilda Nyári vaj kata o Sándor Romano Rácz.

Řomengê performacije thaj reprezentacije ande la evropaki thaj le Ungroski literatura

Ando ramo kata l’ postkolonialni studije de kata le 1980-utne bêrš, e relacija maškar reprezentacijakê thaj la zorakê strukture arakhadol ando maškar kata l’ rodimaskê analize. Numa već pe le 1950-utne bêrš, o Frantz Fanon, kaj bijandilo ande Martinique, kêrdja jek kritika pa »o dićimos le parne manušêsko«.

Maj dur trobul te kêren pe analize, sar dikhên le gaźe ande Evropa thaj ando Ungro le Řomen, thaj sar prezentirin thaj prezentirisarde len ande arta: aj kodja na numa ande literatura! Pe kodja sama arakhas trin tipični fjalur sar prezentirin von le Řomen: o romantično patreto (po egzemplo ka o Victor Hugo, ka o Prosper Mérimée, thaj ka o Aleksandr Puškin), o komično patreto (ka o János Arany thaj ka o Géza Gárdonyi) thaj o realno patreto (ka o József Balázs, ka o Szilárd Borbély, ka o Sándor Tar thaj ka e Krisztina Tóth). Kadala patretur daštin te formirin pe diferentni fjalur. Pe kodja sama sî desja interesantno, sar le řomane avtorur thaj le gaźe prezentirin le konfliktur thaj o trajo kethane.

Personalni gîndur

Vunivar puśa man: Pala kaste ramov muřî knjiga? E situacija kata l’ 600.000 źi ka l’ 800.000 Ungroskê Řom sî tragično: Von trajin – numa xancî źene či peren pe kodja kategorija – tala but čořîvane kondicije, svako djes sî le konfrontrime la diskriminacijasa, kaj naravno anel vi kontra-reakcije. Maj but de 80 % le Řomendar sî len numa primarno škola, feri 13 % le Řomendar kêren regularno bući, 95 % le Řomendar či na arêsen pesko šo-var-dešesko bijandimasko djes...

Paj Řomengi historija, pa lengi situacija, pa lengo demultuno thaj pa lengo adjesutno (!) progono anklen importantni, dokumentarni, historični, sociografični thaj sociologijakê knjige (dikh maškar avera: Bársony thaj Daróczi 2014; Horváth 2017; Kóczé, Neményi, Szalai 2017; Szuhay 2012; Tódor 2017; thaj Vágvölgyi 2016).

Le Bob Dylanoskê vorbenca phenav: »the answer is blowing in the wind«. Le Řomengi literatura ando Ungro kêrdilo kodola djesa jeg garado mandžin.

Rights held by: Imre D. Magyari (text) — Mozes F. Heinschink (translation) | Licensed by: Imre D. Magyari (text) — Mozes F. Heinschink (translation) | Licensed under: CC-BY-NC 3.0 Germany | Provided by: RomArchive