Karing biš Řomane thaj Sintongê avtorur publicirisarde proza thaj poezia ando Francuzo. O prvo teksto, »Les Ursitory« kata o Matéo Maximoff, anklisto ando bêrš 1938 thaj iklisto ando bêrš 1946. De katar kodo datumo źi ka o bêrš 2018 publicirisajle karing tranda prozakê delur thaj karing biš poeziakê delur. Vi te sî kaća vrjamaki periodo dosta lungo, šaj arakhas ande kadala delur tematični thaj stilistički paralele, save sîkaven jek evolucija kata diasporako diskurso. La diasporako termo hasnil pe (katka pe sama kata o Roger Brubaker 2005, S. 12), sar śib thaj pozicija, kaj služil te konstruktiril jek ljumaki prospektiva. E literatura khêlel jek signifikantno rola sar kotor ande kado identitetoskê konstrukcijako proceso. Le avtorur izrazin pengi individualno perspektiva, ali kodja pe specifično kolektivno sama. Maj but paj upotreba kata o termo ‚diaspora‘ pe sama le Řomengi dikh Blandfort, 2015.

Eksemplarno daštis te sîkavas kodja katka ka patreto le »nomadosko«. Šaj te mothovas pe kodja sama, kê o hasnimos le termosko »nomadur« či na značil preferencialno jeg trajosko modo sar phiravimaski aliansa, kaj sî stereotipično phanglo le Řomengê thaj Sintongê trajosa. O termo hasnil pe (katka pala o Gilles Deleuze thaj o Félix Guattaris 1980) sar identitetoski xarakteristika.

Řomane thaj Sintongê avtorur hasnin pala pengê ilustracije trjabe kata jeg realno historično migracija, numa interpretirin la metaforicko sar gîndimaski disposicija. E identifikacija sar »nomadur« opisin von sar jeg zajedničko sêmno kata sja le diverzni Sintongê thaj Řomengê grupe; thaj anda kodja sî la jeg importantno signifikansa pala politično diskurso. Pe kodja sama trobul vi te haćardol o titulo kodole tekstosko.

Řomane thaj Sintongê francuzoskê avtorur primarno skicirin jeg »nomadicko« samopatreto ande peskê delura.

Řomane thaj Sintongê francuzoskê avtorur primarno skicirin jeg »nomadicko« samopatreto ande peskê delura. Figure ande poezija thaj ande proza aven skicirime sar phirutne manuša, independentni svakone prostorostar, thaj kodolasa odgovorin von butivar vi le gaźengê stereotipongê. Sja kodja sî ando totalno kontrasto karing aver trendur, po eksemplo ando Njamco vaj ando Čexo. Kote negiril pe vehementno kaća pozicija thaj preferil pe o modo bêšîmasko. Perdal pa socio-kulturalno thaj historično realiteto, le avtorur hasnin o patreto le nomadongo sar literarno sredstvo, thaj kodolesa zurjaren pesko individualno ego.

Kodja či tromal te dikhêl pe sar bi-integracijaki pozicija, pa kontrarno, le francuzoskê Řomane thaj Sintongê avtorur roden, sar vi le řomane avtorur kata l’ aver thema, te aven integririme ande gaźengi ljuma. De le avtorongê sî importantno o puśimos, so sî xarakteristično pala lengi etnijaki kultura, taj kado buhljardo patreto pružil pe lengê, te maren pengi godji pa pengo kulturako identiteto. Kodja važîl vi pe vuni aver xarakteristike, pa save diverzni avtorur ramon ande pengi proza thaj ande pengi poezija. Pe kaća sama von kêrdjon Řomengê thaj Sintongê »Erinnerungsfiguren« (Assmann 2007): lengo trajo sar phirutne, o svînto than Les Saintes-Maries-de-la-mer, o gitaristo Django Reinhardt, o holokausto thaj o mulo.

O mulo arakhadol butivar ande l’ paramiča thaj ande l’ anegdote, thaj sî jeg literaturaki xarakteristika. Le tekstur butivar sî inspiririme paj oralno tradicija. De le avtorur či iskirin le oralni tekstur prosto pe xîrtija, nego lengê tekstur sî inspirime oralnona tradicijatar thaj buhljaren lengo kreativiteto.

La literaturakê adresatur sî esencialno le gaźengê ginavitorja, saven plačan le iskirime Řomengê thaj Sintonengê tekstur. E řomaji publika dikhêl la literturakê produktur kata pengê manuš desja kritično. Le avtorur dikhên pes butivar marginalizirime thaj pengê źene dikhên len kana thaj kana sar kulturakê puřîtorja.

Le »nomadongo« trajo tordjol katka sar metafora palaj dinamika thaj pařugljimos.

Vi le gaźe butivar či akceptirin le Řomengê thaj Sintonengê literaturakê buća. Anda kodja o avtoro Jean-Marie Kerwich reflektiril pa pesko trajo sar avtoro ande pesko prozako poemo le anavesa »Les nomades«. Egzemplarno šaj dikhas pe kodja sama, sar »le nomadongo termo« avel leskê jeg inspiracijaki xaing thaj jeg identifikacijaki figura. O teksto počnil le svatonca: »Comme c’est étrange, une page blanche. Elle est vide de vie, et soudain les nomades de la pensée passent et ils allument un feu de phrases. Sont-ils poètes?« [»Če čudno-j, jeg nangi xîrtijaki rig. Bi trajoski la, thaj numa anda ‘g data nakhên pa late le gîndongê nomadur thaj den jag but divanur. Sî li von le poetur?«].

Le »nomadongo« trajo tordjol katka sar metafora palaj dinamika thaj pařugljimos, kaj vazdel pe pe artističko levelo. O avtoro phandel kodolasa jeg tradicionalno trajosko modo ekha nevja, artističkona ekspresivnona formasa, thaj thol la anda jeg po puśimos. E izrazime andruji artističko migracija tordjol po than kata ‘k phiravimos, kaj realno naj maj but źuvindo. Kodolasa zumavel pe, te boldel pe e artističko iskirimaski produkcija, - kaj sî la tendencialno kak negativno statuso - pe ‘k maj pozitivno statuso. E literarno transformacija kata o motivo »phiravimos« arakhas ande but aver tekstur, thaj sîkavel, kaj hasnil pe e literatura sar than kaj formiril pe o identiteto (eksemplur thaj jeg buhlji analiza: Blandfort 2015: 140-170).

Sa kodo fenomeno arakhas vi pe kaver francuzicka delura. E avtorkinja Sandra Jayat lel le phiravimasko patreto programatično pala titulo kata pesko autobiografijako novelo »La longue route d’une zingarina« (1978), kaj phandel pesko trajosko drom pe ‘k »nomadicko« identiteto. Sar vi ande Kerwichosko slučajo, kaća skica naj prezentacija kata jeg realno phiravimos, nego kodo migracijako patreto sî xajing kataj artističko kreativno zor.

Aver tekstur pale, sî len maj but dokumentaricko xaraktero, thaj sîkaven o nomadicko trajo ande peski realno (historično) dimenzija. Kodja arakhas ande l’familjakê xronike kata o Lick Dubois »Sur les routes de Provence avec les Sinti piémontais 1935-45« (1998), »Il était une fois les bohémiens 1945-2000« (2003) thaj »Enfances tsiganes. Merles des bois, merles des parcs« (2007), thaj Joseph Doerr »Où vas-tu manouches?« (1982). Sar ande kodolengê delur, vi o Matéo Maximoff sîkavel le phiravimasko trajo sar jekh pozitivno trjaba thaj sar kulturako xaraktero le Řomengo thaj Sintonengo, kaj tordjol ande zuralo kontrasto le gaźengê trajoskê modosa.

Le francuzkone řomane thaj sintickone avtorongê sîkavel pe le phiravimasko trajosko modo sar jek konstitutivno identitetosko faktoro anda kodja dikhên von o xasarimos kata phiravimasko trajosko modo sar jek identitetosko xasarimos. Le literature sîkaven le zumavimata, sar skiciril pe vaj interpretiril pe kodo trajosko modo pe metaforikaki sama.

Po puśimo, kaj thodja o Jean-Marie Kerwich, kas te avel o pravo te akhardon poetur, daštil te del pe anglal: Le francuzoskê řomane thaj sintickone avtorongê sî len pravo! Sar te na! Lengi literatura sî heterogeno thaj pružîl le ginatorjongê (le gaźengê) na numa intimni introspekcije pe ‘k biprinźando trajosko modo, nego del vi interesantni gîndongê impulsur. O patreto kata o nomadicko identiteto daštil te pîtrel seminalni gîndimaskê droma pala o trajo kethane ande l’ multikulturalni društvur.

Rights held by: Julia Blandfort (text) — Mozes F. Heinschink (translation) | Licensed by: Julia Blandfort (text) — Mozes F. Heinschink (translation) | Licensed under: CC-BY-NC 3.0 Germany | Provided by: RomArchive