O resultato godole neobičnone kooperacijako sasa i angluni sistematično gramatika jeće variantaći katar e Romani čhib, saji iklisti tala o titulo »Ő császári és magyar királyi fensége József Főherceg Magyar és czigány nyelv gyök-szótára« (›Dikcionari katar e lavendje korenura e Romane čhibaće thaj e ungrickone čhibaće andar o Thagarimasko Baripe, o Erzherzog Joseph‹, 1886). O Ferenc Sztojka Nagyidai, sao sasa korkoro poeto, nakhada pe romani čhib thaj publicirisarda vi liturgijaće tekstura thaj poemura kata kontemporarni ungricki autorura, maškar lende vi poemura katar o Sándor Petőfi. Paša godo vov ramosarda vi o angluno romano epo e titulosa »A cigányok vándorlása« (›E Romendje phirimata‹).

Aver pindžarde Romane autorura katar o 19. šelutno breš si o János Balogh Ipolysági (1802-1876) thaj o József Boldizsár (1825-1878). Li duj sesa vi muzićarja. O János Balogh Ipolysági khelda jekh importantno rola pe sama e ćerdimasi katar jek sistematično gramatika e romane čhibaći. Lese tradukcjie publicirisalje an »Összehasonlító Irodalmi Lapok« (›Žurnalo pala komparativno literatura‹) an o foro Kolozsvár.

Ungricko Romani literatura an e 1970-utne breša

O maj importantno evolucijako paso e Romane literaturaći sasa, an angluno dopaš katar e 1970-utne breša, o iklipe e anglune poezijaće knjigako katar o Károly Bari (*1952): »Holtak arca fölé« (verbalno: ›Opral o muj e mulengo‹). E knjiga iklisti ano breš 1970 bare tiražosa. Godola sesa poemura e lirskone hangosa katar e modernicko ungricko poezija. An kadala poemura sikhadol zurali influencija katar e poeticko čhib, saji ramosarde la e autorura o Attila József, o Ferenc Juhász thaj o László Nagy. Kana o poeto, o Károly Bari, ramosarda godola poemura, vov sasa dešušove brešendje. O pindžardo ungricko poeto, o Sándor Csóry, akharda le »táltosfiú« (›madjijako čhavro‹). An pire duj studije pa e historija le literaturaće formaći (1986, 1988), o Dénes Csengey sikhavel e bari influencija katar o Károly Bari pe literaturako kanono an Ungro. I bući e Károlyosi si sigurno but importantno pala e modernicko ungricko poezija, saji formirisalji an e 1970-utne thaj an e 1980-utne breša. Maj palal vov ćerda nakhavimata thaj paša godo ćerda investigacije bare uspexosa pe sama e etnologija e Romengi.

O anglunipe katar e prozaći literatura e Romendji an Ungro si zurale phanglino e Menyhért Lakatos (1926-2007). Leso angluno baro ungricko novelo iklisto 1975 e titulosa »Füstös képek« (›Ćerko thuv‹), pe njamcicko »Bitterer Rauch« thaj pe anglicko »The Color of Smoke«). O novelo mothol i priča katar jek Romano khetanipe an maj bute decenije. Dopaš pe autobiografijako modo, dopaš pe fiktivno modo, vestisarel o novelo jek mikro-historija katar o 20. šelutno breš, saji inkludil, sar kulminantno punkto, e Romendje deportacije.

I ungricko edicija iklisti maj butivar po nevo. Kadi knjiga thaj sa i literatura katar o Menyhért Lakatos si jek xamipe katar diverzni žanrur thaj diferentni čhiba. An leso buhlo ambiciozno epo, o autoro grižil vi pala jek personalno xarakteri thaj vi pala sociografijako preciznosto. Vov integriril vi anekdote, vi xarne priče thaj pasaže pe Romani čhib an o ungricko teksto. paša godo publicirisarda o Menyhért Lakatos jek kolekcija novelendji e titulosa »Csandra szekere« (verbalno: »I Csandrasi keruca«) (1981; publicirime 1984 vi pe njamcicko čhib »Csandras Karren«). Vov ramosarda vi paramiča, novele thaj filmose skriptura pala e televizija.

An o breš 1978, o József Holdosi (1951-2005) ramosarda piro angluno novelo e titulosa »Kányák« (›I familija Kányá‹). An Ungro kerdja i angluni publikacija e novelosi bari iritacija: Vuni džene (maj anglal katar e autorose njamura) gindirisarde, te dikhen-pe korkoro an e deskripcije katar džene, thana thaj pecimata an e realistični pasaže e fiktivnone pričaće. O autoro sasa te sikhael-pe an o krisimaso ćher. Godo proceso sasa e baza pala leso radioso khelipe »Hajh, cigányok, hajh, Kányák« (›Ho, ciganona, ho Kányá!‹). Maj palal godo khelipe ćerdilo jek kotor katar e knjiga »Cigánymózes« (›Cigano Mozes‹).

An e Józsefose tekstura sikadol e zorali influencija katar e literaturaći texnika le Gabrielosi García Márquez. Godo si evidentno an o novelo maj anglal an e relacija katar o than thaj e vramja, kaj vov phandel e lumnjaće pecimata, e sune thaj o realiteto la transcendencijasa. Pe godo modo xamil o autoro simbolose akcije le novelose realitetosa. Vi te si e pričako fokuso pe akcionura thaj dogadjajura, o mothoimaso hango ačhel sajekh o lirikako.

»Kányák« sasa nakhado vi pe njamcicko čhib thaj vi pe polcicko čhib. O njamcicko nakhavipe katar o Peter Scharfe iklisto an o breš 1984 e titulosa »Die Straße der Zigeuner« (verbalno: »O cigansko drom«). An o breš 2014 iklisto jek nevi edicija e lačharde titulosa »Die gekrönten Schlangen« (verbalno: ›E krununirime sapa‹). E novelosi recepcija sikavel, kaj o novelo, inke pala 40 breša, azbal e djinatorja (dikh Erich Hackl, Magische Prosa der Roma).

O Attila Balogh (biandilo ano breš 1956) lija bari sama an e ungricko literatura pire bućasa »Lendítem lábamat« (verbalno: ›Čhudem mirno punřo‹), saji iklisti an o breš 1980. Pe jekh rig, lese slobodni stixura si inspiririme katar e Attila Józsefose poemura pe sama pire društveno-kritičnone bazaći thaj pire svjesnone slikaće čhibaći, pe aver rig katar e tradicija e avantgardaći thaj katar e kontemporarno ungricko groteska, sae thon sa maj but simbolura. Gadava estetično thaj moralicko perspektiva si jek karakteristika pala le buća maj dur: pala lesi dujto poezijaći knjiga, saji iklisti an o breš 1989 tala e governoso pařuglipe, thaj vi pala e artako žurnalo »Cigányfúró« (pe englizicko čhib publicirime e titulosa »Gypsy Drill«), so o autoro fundosarda sar editoro. An o breš 2014 o Attila Balogh publicirisarda i poezijaći knjiga »Óvatos emlékezés« (verbalno: ›Oprezno memorija‹), thaj duj breša palal iklisti e poezijaći kolekcija »A lélek infarktusai« (verbalno: ›Odjese Infarktura‹).

O poeto thaj prozako autoro, o Béla Osztojkán (1948-2008), publicirisarda piri angluni bući an e 1980-utne breša. Na numa lesi poezijaći knjiga (»Halak a fekete citerában« (verbalno: ›Mačhe an e kali citra‹; 1981), nego vi i fiktivno proza (»Nincs itthon az Isten” (verbalno: ›O Del nai ćhere‹; 1985) ramon pa e problemura katar o društvoso trajo jekhethane. E autorosi bući sikavel i bari influencija e duje ikonendji katar e ungricko poezijaći arta: katar o Endre Ady thaj katar o Attila József. An piri proza o Béla phandel e mothaimasi tradicija katar o Gabriel García Márquez e baladaće karakterjasa katar e ungricko epikaći literatura. O titulo e maj palune bare noveloso katar o Béla Osztojkán si »Átyin Jóskának nincs aki megfizessen« (verbalno: ›Khonik poćinel pala o Jóska Átyin‹).

I dujto generacija e Romane literaturaći an Ungro

Pe poezijaći sama e aver autorura, sae aven maj tele, na ulaven-pe zurale katar godolendje maj anglal. Paša godova o starto lendje literaturaće karijerako či maladilo obavezno lendje socialnone angažmanosa sar pindžarde džene e publikaće trajose. E autorura, sae lije te ramosaren an e 1980-utne breša, či formirisarde nisaji bari literaturaći programa pala piri generacija, ano kontrasto pe e maj angluni generacija e romane autorondji. Paljem, dži ka e palune 1990-utne breša, von sikadile intereso pala gasae teme thaj problemura sar e autorura e anglune generacijaće. Godolese, kaj e historijaće thaj kulturaće kondicije zurale parudjile an e 1970-utne breša thaj pala gova, von refliktirisarde akala teme po jek sa aver thaj nevo modo.

E Fekete korall nemzedéke (verbalno: ›Generacija e kale korališaći‹) lija piro alav katar e poeziaći knjiga »Fekete korall« (›Kali korališa‹), saji iklisti an o breš 1981. O autoro, o József Choli Daróczi (1939-2018), sasa jek kulturaći figura maškar e romane intelektualni manuša. Lese literaturaće translacije pe romani čhib zurale buhljarde e romano tekstoso korpo e literaturako. Po početko katar e 1990-utne breša vov publicirisarda duj importantni knjige: »Isten homorú arcán / Pel Devlesko bango muj«) (1990), »Csontfehér pengék között« (Verbalno: ›Maškar čhurijaće oštrice, parne sar kokala‹) (1991). Solduj knjige inkludin poemura, sae ramosarda vov korkor pe romani thaj ungricko čhib, thaj vi translacije katar ungricki klasični buća pe romani čhib. Khetane e Leventesa Feyér o Choli ramosarda e maj pindžardi čhibaći knjiga pala e romani čhib e titulosa »Zhanes Romanes?«.

O Hontalan József Kovács (* 1950) lija piri karijera sar poeto thaj publicisto an e 1980-utne breša. Vov publiciril redovno de katar o breš 1991. O titulo katar lesi angluni poemondji kolekcija sasa »Ismeretlen cigányének« (verbalno: ›I bipindžardi romani djili‹, 1991). Similarno sar e literaturaće buća katar e autorura e anglune thaj e istone generacijaće – reflektirin vi e buća katar o Hontalan Kovács e autorosi publikaći rola. Lese anglune buća sesa štampirime, kana karing o breš 1989 o Istočno bloko xailo. I rola katar o Hontalan Kovács sar autoro si relevantno na numa pe literaturaći sama, nego vi pe društvosi sama. Golese an lese buća si butivar phares, te razlikuil-pe e naratoroso ego katar o xarakteri le autoroso. Našti te araćhel-pe nisavo jasno lirikako ego ane poemura:

O lirikako karakteri e tekstongo perel ane jakha, naj numa pe čhib, nego vi pe deskripcija e poezijake realitetosi. Godo deskripcijako modo stvoril jasni relacijaće punktura thaj del e poemondje jek konfesionalno kvaliteto. I društveno-kritično pozicija katar o Hontalan József Kovács sikhadol klaro an jek kolekcija intervjuonca, saji iklisti an o breš 1997 e titulosa »A nemzet szemétdombjai« (verbalno: ‚E nacijaće gunoja‘).

Jek haćaripe pala socialni problematike araćhel-pe vi an e poezija thaj an e proza katar o József Szepesi (1948-2001). Numa zala džene lije sama katar lesi angluni knjiga »Elszórtan, mint a gyom« (verbalno: ›Rispime sar džungali čar‹; 1983). Jek karakteristika pala lese lirikaće tekstura si e konsekventni poetikaće forme: O autoro fajdil jek konsekventno metrika thaj e sonetaći? forma, te formiril jek zuralo kontrasto karing e naturalisticko deskripcija e socialnone realitetosi. Lesi paluni knjiga e titulosa »A mámor templomában« (verbalno: ›An e matimaso xramo‹) iklisti ano breš 1993.

I Magda Szécsi (*1958) si jek važno autorka andar e ungricko kontemporarno literatura, maj anglal pe sama e džuvljandje literaturaći an palune decenije. Laći diverzno literaturaći bući inkludil lirikaće tekstura, maj skurto thaj maj lungo beletristikaći proza, paramiča thaj teatrose kotora. Pire mastilose thaj flomasterose cîrdimatenca ćerdili voj jek prindžardi thaj priznaime artistka. An angluni decenija katar o 21. šelutno breš ačhili laći beletristikaći proza ano fokuso. Disae tekstura latar ikliste an e antologija ungrickone autorkendji e titulosa »Szomjas oázis« (›Trušali oaza‹; 2007). Voj publicirisarda duj knjige beletristikaće prozasa: Ano breš 2005 »Időtépő« (verbalno: ›O manuš, sao pharravel e vrjama‹) thaj ano breš 2007 »Cigánymandala« (›Romani mandala‹).

I Magda Szécsi mothol realistično, varekana polemično thaj kritično. Lako literaturako glaso sikhavel jek vučo refleksijako levelo, na numa pe sama e tekstose andralutne realitetosi, nego vi pe sama e kontemporarnone avrutne realitetosi. Godo ćerel laći narativosi čhib but dinamično thaj džuvdi.

O Géza Csemer (1944-2012) sasa maj anglal angažirime po teatro, ali maj palal vov bolda-pe ka i literatura. Vov sasa damaturgo, režiseri thaj fundosarda vi jekh teatro. Vov dikhla-pe korkoro sar »socialno aktivisto«. Godo haćaripe, sar pes haćarel-pe, sikhavel-pe vi an lese buća thaj si karakterično pala lese tekstura. An o breš 1994 iklisto leso almanaxo »Habiszti«; de katar akaja vramja vov ašundilo jekhe maj bare publikumose. An godo almanaxo crtisarol vov jek socio-historično patreto e romane muzičarjengo društvoso, thaj integrišil vi anekdote thaj biografije katar muzičarjendje dinastije; vi ćiravimase receptura arakhen-pe an godo almanaxo. Godolese šaj phenas, kaj si godo almanaxo jekh alternativno historijaći knjiga katar o 19. thaj 20. šelutno breš.

An piro novelo »Szögény Dankó Pista« (verbalno: ›Čoro Pista Dankó‹) (2001) mothol o Géza Csemer e priča katar o ašundo lavutarjeso Primaši. Godoja si jek ambiciozno thaj but egzaktno biografija, saji aresel vi naučni thaj vi literaraturaće standardura. E ćidine teatrose kotora katar o Géza Csemers ikliste an o breš 2004.

O Tamás Jónás (1973)

phenda o Tamás Jónás an jek intervjuo e Györgyesa Kerényi (2002, 3770).

E duj anglune poezijaće knjige katar o Tamás Jónás još ni lije but sama: »Ahogy a falusi vén kutakra zöld moha települ« (verbalno: ›Sar moxo an jek purani gavesi xajing‹; 1994) thaj »Nem magunknak« (verbalno ›Naj pala amende‹; 1996). Ampalal, an o breš 1997, iklisti lesi angluni maj bari bući, o novelo »Cigányidők« (verbalno: ›Romendje vrjame‹). O Péter Eszterházy ramosarda jek but pozitivno recenzija pa akaja knjiga.

E imposantno poezijaći knjiga katar o Tamás Jónás e titulosa »Bentlakás« (verbalno: ›Praktikumo‹; 1999) nakhada e autoros an o centro e ungrickone literaturako. De atunčara vov redovno publiciril proza thaj poezija an e maj importantni literaturaće žurnalura, ramol kontribucije pala e socialni medije, sikavel kreativno ramope thaj ćerel bući khetane jekhe teatrosa an Transilvanija. An o breš 2013 iklisti lesi narativosi knjiga »Apuapuapu« (verbalno: ›Babo-babo-babo‹). Ano breš 2016 publicirisarda vov jek aver poezijaći knjiga e titulosa »Törzs« (verbalno: ›Njamo‹). Duj lila lestar ikliste pe njamcicko čhib: »Als ich noch Zigeuner war« (verbalno: ›Kana vadje sema cigano‹; 2006) thaj »35. Gedichte und Erzählungen« (verbalno: ›35 poemura thaj priče‹; 2008).

O Tamás Jónás na numa interesuil-pe pala romani kultura thaj romani literatura, nego vi pala sa e egzistencijaće thaj džuvdimase forme. Gajda vov reprezentiril jek paruvipe ane ramomasi tradicija, thaj durjol katar o tradicionalno binarno sistemo e opozicijengo. Vov ramol pa o trajo na numa andar jek normativno socialno pozicija, nego dikhel e fiktivni komune andar e individualno perspektiva. Gava paruvipe e mothoimase perspektivako anel jek nevo mothoimaso glaso. Kadja bijandol jek but moderno thaj but džuvdi literatura thaj jek literaturako glaso, na pretenciozno, nego kaj avel anda svako djesesko trajo.

Rights held by: Zoltán Beck (text) — Mozes F. Heinschink (translation) | Licensed by: Zoltán Beck (text) — Mozes F. Heinschink (translation) | Licensed under: CC-BY-NC 3.0 Germany | Provided by: RomArchive