»O Attila Balogh si jek poeto, sao ni džanel nisaji dukh pala piro them, nego vov si ćhere pe sasti lumja. Vov si jek migranto sar but džene pe amaro sveto, thaj sar gaći but bare autorura thaj autorke... Odolese, kaj svako dženo pe akaja lumja si našado manuš, vi o Attila Balogh si gasao. Vov našla an e ungricko čhib te avel autoro, vov našla an o khetanipe e Romengo te aćarel-pe ćhere, ali e Romen naj len ćherutnipe. E Ungrura numaj gindisarde, te e Romen bi avela jek ćherutnipe: Numaj, sao ćherutnipe si godo, kaj isključil godolen, sae biandile kathe, thaj ni akzeptiril godolen, saendji morćhi si zala maj kali? Sose mislis amen, te egzistirin duj poezijaće fjalura, jek ungricko thaj jek romani poezija, thaj te si godola duj kulture...? Te aves autoro thaj te paruves maškar duj čhiba, te araćhes jek ćherutnipe, godo značil, te aves Rom, godo značil, te aves Ungro, godo značil, te aves vareko.«
O Péter György ramol pa o Attila Balogh
O Attila Balogh (* 1956): poeto thaj editori
Godoja si vi e deviza e dokumentacijaće filmosi pa e Attila Balogheso trajo thaj pa lesi bući katar o breš 2006. O filmoso titulo si »Három pokol« (verbalno: ›Trin poklura‹). O reporteri thaj editori godole filmose patretoso sasa o Tamás Jónás, o pindžardo kontemporarno autoro, sao ramol pe ungricko čhib. E trin dokumentacijaće filmose epizode araćhen-pe pe ungricko čhib po YouTube.
O Attila Balogh sikhadilo an e ungricko literaturaći scena an e 1970-utne breša. Lesi angluni poezijaći knjiga e titulosa »Lendítem lábamat« (verbalno: ›Čhudem mirno punro‹) iklisti an o breš 1980. An jek studija katar o breš 1986, saji si, bisim, o angluno kontemporarno kanonizacijako paso pala e romani literatura an Ungro, ramol o Dénes Csengey, kaj e knjiga katar o Attila Balogh si gadići but importantno, kaj vov navestil e autoros khetane e Károlyosa Bari thaj e Bélasa Osztojkán, thaj thol les an jekh rrindo lenca sar membrura e ungrickone trijadaće.
I Baloghosi poezija šaj haćarel-pe sar jek idiosinkraticko interpretacija katar o Attila József, maj but kothe, kaj sikavel-pe e Baloghoso eksplicitno, holistično thaj harmonicko lirikako ›ego‹. Već o kaveroso teksto lese anglune knjigako cegosarel pe »Curriculum Vitae« katar o Attila József (lesi publikaći thaj vi poetikaći autobiografija).
O Attila Balogh lija o titulo »Nagyon fáj« (›Dukhal zurale‹) jećhe amblemcickone poemoso katar e Attila József (katar lesi paluni lirikaći faza) sar deviza pala piri dujto poezijaći knjiga: »Gajda si o titulo godole knjigako ›Dukhal zurale‹« (Balogh, 1991).
E perspektiva e lirikaće naratoreso an godoja knijga sikhadol jekh zurali influencija e narativnone strukturaći katar e Attila Józsefosi bući »Szabad-ötletek jegyzéke« (verbalno ›E lista e slobodnone idejendji‹, 1997). Gajda si specifično an o poemo »Előszó« (verbalno ›Angloalav‹):
»Tu dikhlan ćiro trajo sar varekon avrijal,
Balogh, 1991, 10
thaj kana jekh dženi zumada, te kamel tu,
tu kamlan tut latar.«
Jećhe personalnone komentosa o Attila Balogh sikavel, kaj e poezijaći knjiga analiziril o adjivesutno socialno thaj moralicko realiteto. Ali o autoro džanel vi piro specifično poetično situacija: »›Szabad-ötletek jegyzéke‹ naj jek poemo, nego o intimno koreno saorrendje poemongo«, ramol o Balogh an o žurnalo »Cigányfúró« (»Gypsy Drill«). An e publikacija »József Attila a peep-showban« (›O Attila József an e Peep-Show‹, 1997), o Balogh lija te parafraziril e Attila Józsefos. Godo ćerdja o Balogh maj palal sa maj but.
E Attila Balogheso poetično glaso si skoro sajekh isokromatično thaj izrazil zurale e diskriminacijaći eksperianca. Lesi čhib si vi naturalicko, vi slikovicko, – thaj varekana inke konvencionalno. Jek selekcija katar e Attila Baloghosi lirikaći bući iklisti an o breš 2016. E duj knjige »Óvatos emlékezés« (verbalno ›Oprezno memorija‹) katar o breš 2014 thaj »A lélek infarktusai« (verbalno ›Odjese infarktura‹) katar o breš 2016 ikliste pe ungricko čhib an jek transilvanijako iklipeso ćher.
Vi pe englizicko čhib e titulosa »Gypsy Drill« (2005) iklisti jek selekcija lese poemondji. Godova si o nakhavipe e anaveso katar e artako žurnalo »Cigányfúró«, so o Attila Balogh fundosarda maškar e 1990-utne breša (dikh maj tele).
O Attila Balogh sar editori
Po agor trubul te liparel vi e Attila Baloghesi influencija sar editori, artako manadžeri thaj intelektualno manuš. Vov si o fundatori thaj editori katar »Cigányfúró« (»Gypsy Drill«), sao sasa jek socialno-kritično avantgardako žurnalo, so egzistirisaljo katar o breš 1994 džika o breš 1998. I centralno tema godole žurnalosi sasa i periferijaći literatura. An o žurnalo publicirisalje naučni buća, anglune translacije, grafički buća, poemura thaj esejura.
O materialiteto sar tema e artaći ačhilo an o fokuso e artistondje khetanimaso. Pala o printo hasnisarde-pe na numa konvencionalno papiri, nego vi transparentno papiri, paša godo utilisarde-pe but specialni thaj eksperimentalni printondje texnike. Po agor naštisarda maj but te financiril o žurnalo. I paluni edicija sasa numaj jek singularno patrin pregledosa pa potencialni artiklura.
Rights held by: Zoltán Beck (text) — Mozes F. Heinschink (translation) | Licensed by: Zoltán Beck (text) — Mozes F. Heinschink (translation) | Licensed under: CC-BY-NC 3.0 Germany | Provided by: RomArchive